„Ако су српска деца у Јастребарском и Сиску била у сиротишту, а не у логору, онда нам Бискупска конференција Хрватске дугује одговор на питање ко је хиљаде српске деце учинио сирочадима. Од цркве која је викара усташке војске Алојзија Степинца прогласила блаженим и замало свецем и не може се очекивати да допусти да међу свецима има места за поклану српску децу јастребарску и сисачку. Ако на небу има места за усташког викара Степинца, не може бити места и за децу коју су усташе поклале. Kада је НДХ формирана, црква у Хрвата се огласила позивом на послушност поглавнику, а следећи пут се огласила тек када је разбијена СФРЈ, опет позивом на верност поглавнику. Бискупи у Хрвата не верују у Бога, то је њихово право да носе крст и не верују у Христа и да живе и раде ослобођени хришћанског учења о истини и жртви. Свако има своје мученике, Бискупска конференција фра сотону Мајсторовића, а СПЦ заклану децу јастребараку и сисачку. Kаква црква, такве и светиње, какав народ таква му и црква и свеци", изјавио је министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин, реагујући на наводе Загребачке надбискупије да Јастребарско није био логор за децу, већ прихватилиште за сирочад.